(VAZD)UH

do dvanaest sam običavao da se plašim popodneva

navijao sat u osam da mi ne bi propadalo jutro
kao da sam čovek od želja
okretao ključ u desno
kao da bi neko pokucao na ta večito zaključavana

vrata

od dvanaest sam običavao gledati kroz prozor
na put kojim niko ne prolazi
i granu na kojoj bih čekao goluba
i jeo vazduh jer toliko si mi dala
golub nije došao
od vazduha se ne živi
noću sam običavao ništa
slušao bluz i ostareo
vazduh je postao sparan
morao sam nestati i nestao sam
vrata su morala ostati zaključana
ohrabrivala me je misao da neće biti nikog da ih otključa
kao da bi neko zakucao

nestalom, rijeka je napravila sačekušu
neki gradovi umeju da čekaju
video sam čehovljevog galeba i to me je razoružalo;
umetnost je samo ako ti okrzne dušu
u jednom riječkom stanu ostavio sam jedan ključ
od prozora, fotografiju čoveka koji hrani golubove
i vazduh

izašavši bacio sam poslednji gled na taj prozor
na njemu je stajao golub,
zamišljao sam kako miluje moj vazduh