otišla sam u svet
i tamo je sve bilo toliko lepo i superiorno rupi
iz koje sam potekla
mogla je da me radraži gospodska haljina iz izloga
ili vitak kišobran u ručici stare bake
toliko da me razdraži da sam morala odatle da pobegnem
vratila sam se kući i odlučila da postanem
obućarka
nakon trideset godina
upoznala sam renata karamehića
pisao je stihove i slušao dilana
ispričao mi kako je i on imao
stendalov sindrom
i da je zbog njega odlučio da postane obućar
pošto sam pročitala hazarski rečnik
podelila sam utiske s njim:
ova knjiga je tako jebačka,
lavirint, ne mogu da izađem iz njega
renato me je uzeo za ruku i rekao:
pa kako izaći iz rečnika
tako moje suze ne izlaze iz mene
ja sam njima lavirint
koljaju kroz mene kao muka
zaglave se ovde-onde
pa me svaka tačka na telu boli
svaka tačka me na telu boli
i uči me kako
boli neisplakana suza
(telo nije znalo kako drukčije da izbaci iz sebe boli, pa je moralo da dobije STENDALOV SINDROM, da se nekako oslobodi od neisplakanih suza, pa je reklo svojem vlasniku: evo ti lepote, od nje je okej da se plače)
