viktorija, šta radiš?
-evo kući, sad dođo' i ništa.
(selim se iz kuće u kuću. našla sam neke čudne nalepnice i lepim ih po kući. slušam rundeka i ne verujem još da koncert me nije izmestio. čitam n1 vesti.
*
*
*
ribam kupatilo.
sklapam veš.
otvorila sam staropramen.
zapalila sam cigaru.
razmišljam kako da zavolim svoju sudbinu seljenja
i zašto mi deda kaže da je bolje da putujem punih kofera vranje stockholm
nego li da sedim u prevalác i da mi najverniji saputnik budu prazni džepovi
razmišljam da l sam viktorija il pseudonim.
razmišljam zašto mi se tolko sviđa la grange od zz top-a
zašto sam prestala da čitam knjige
i zašto me ništa ne osvaja
razmišljam zašto se to tolstoju desilo sa 50
a meni u još u ranim dvadesetim
razmišljam zašto je mehanizam sveta obrnuto proporcionalan prostodušnosti ljudi
zamišljam kako stefan maše severini
kad ona mahne u kameru
zašto je neko drvo a neko list, pa lebdi
razmišljam zašto se nekima stvari samo dese
a ja se oblačim u sizifa
zašto srbija nije država nego samo teritorija
zašto mi svaki dan daje razlog da nestanE
zašto su kroz prevalac sagradili autoput
i nema više vinograda
da li je tata budan ili da ga probudim i
da plačem na skajpu
razmišljam kako je skajp velika glupost
razmišljam kolko je bitno pomiriti se
i kako neću da se mirim
razmišljam kolko sanjam da sam sretna
i koliko nisam
razmišljam kako mama predivno slika maslačke
kako pufkaju
i kolko je suncokret važan motiv na njenim slikama
kolko je tata dobro svirao plimu kad sam bila mala
i kolko je se sad ne seća
kolko mi je dobro kad odem u knjižaru stošić i slušam "destruktiv blues" u sred leskovca
na švedskom i prekorevam ih što mi nisu prodali žustine
da vidim da li sam još jedna žena koja raskrštava sa šablonima
razmišljam koliko nisam
razmišljam kolko sam povredila babu i dedu što nisam večerala s njima još jednom pre no li me strah od života bez njih
opet pojede
razmišljam kako pomahnitalo zaključavam vrata
i kako je milan kundera veliki lažov
a fredrik begbede car
razmišljam da se spakujem opet i odem u kotor
ili u lidingö gde mi je srce zaista kucalo
i kako znam da neću to da uradim
jer je veza vranje naspram bilokud
žalosna
u stvari kako prosto - neću to da uradim
i da to ne zavisi od ikakvih veza
razmišljam kako da prestanem da slušam elizabet vulridž grant i u istom trenu je pustam
da se podsetim da moje tuge imaju
sestru
razmišljam kako sam za ančiki rekla da su moj dom
i kako sam zaključila da je ljubav mog života iz prevalác
kako sam u stanju da dok ne napišem pesmu
popušim celu paklu idući iz sobe u sobu
i kako po paklu imam u svakom PAKLU ovog lavirinta
od kuće
kolko volim da pušim i kolko je veza između cigare i usana
-delikatna
razmišljam kako jedva čekam da nestanem
i kako bi to zaista bila velika šteta
razmišljam kolko je epitaf "obrati pažnju na poslednju stvar i legni tu kraj mene"
kraljevski
i kolko je imati s kim da živiš bitnije od toga
da li pobednik stoji sam
razmišljam kako je nebo mnogo daleko kad se gleda
s ravnice a blizu ako se popneš na planinu
i kako mi je baba rekla da se to samo tako čini
da je nebo neuhvatljivo
i da misli treba da nam budu tamo gde nam je glava
razmišljam ima li ova drama krajnji čin
i zašto ne)
- ali eto, dođo kući i ništa
