''can't remember anything at all, sitting here in my basement patio''

(plivam)


a bilo je i boljih dana
ne znam zašto tela imaju masu
ne znam ni da li je Higgs ikada uspeo otkriti tajnu
ko zašto koliko meri
ni zašto neko ništa ne meri

verovatno sam počela baviti se suludim temama,
verovatno dakle, merim,
pa čisto iz čista mira viknem na čoveka,
kad mi narušava samoću

prijatelj se može nadomestiti, samoća nikad
i oni mere, verovatno


(stiže te uvek ono za šta si spreman;
meriš)

ima i težih bića od čoveka, shvatam, ali
plivaj, činiš se lakšim
i ne misli da sve vode okean su


meriš, mere

maštarski, ponosno

prevlast mašte nad istinom

stvarnost kojoj se ne pokoravaš

i telo što proziva

uživljeni i poletni
pretvoreni u žudnju, patnju za lepotom

žrtve za ljubav, za nadu, za sreću
za izvikane nesaznajnosti

za dvadesetčetvoročas koji se neopravdano završava
za zime u sahari, zmije u andima

za put kojim se najređe ide
prekraćen i
božanski,
dugačak - biserni

ljubljena noć i
žrtva, batina i
strasti
ožiljci, masnice, krš i
ksenofobičari

tvoje sobe, i moje sobe
karađozovo mudrovanje i popine krpice

volja za život i koža koja miriše na raj,
maštarski, ponosno

biti izbezumljen, neprekidno

treba izmisliti druge reči od samoće
nade, ljubavi, sreće, večnosti
previše ih upotrebljavamo da bi bile stvarne, ljubavi

ili, trebalo bi samo izbrisati ih

treba zameniti ciljeve,
roditi se iznova, zeleti biti natčovečan, želeti
umeti s realnošću ili bar
želeti ne bežati iz realnosti
želeti ne zvati te ljubavlju
želeti zvati te neznamkojimimenom

jer sve je to više, ljubavi, nepojmljivo
ili možda previše pojmljivo
potrošeno, prerazbacano

treba

stvoriti neku drugu sliku o tebi
demetra, helena, eva, afrodita
sve je to prohujalo
prozujalo, suviše primetno
suviše su nas kreirali po šablonu

suviše je šablona, treba ih razbiti
trebalo bi naučiti ih razbiti
trebalo bi imati ideju

trebalo bi razbijati
bezobzirno

izmešati jug sever istok zapad
od istoka ima istočnije
zapada zapadnije
juga južnije
severa severnije

dna, još dublje
od čoveka mora imati čovečnije
od boga božanskije

sve nam je to uskraćeno
mi smo skraćena bića, ljubavi
ni u čemu više nismo neizmerni

izmislili su nas nauka, religija, umetnost
izmislili su nas ljudi
sami od svakog
izmišljeni

i govore da lutanje nije bespuće

ne verujem više ni u šta, ljubavi
tako bi trebalo živeti
u neverici

biti izbezumljen neprekidno

jer biti uman, koja je to kategorija?