ja pletem svoju do podzemlja dugu pletenicu
neko rastinje je obamrelo, neko rastinje cveta
a samo ponekad u tom rastinju vidim cvet
tek poneki pupoljak ume da se nazre iz podzemlja -
želi da pogleda nebo
odatle su potekla sva siročad
iako siročad ne postoje
svakog je rodila - majka
nekoliko trava za hajduke je naraslo po čitavim poljima
prokrčenih za uzgoj
ne može se mašina otarasiti od trava koje su spasile živote -
od gnojnih rana stvorile kožu
u tu kožu je obučeno čovečanstvo
naše strije su pokušaji da prerastemo mučna doba
neke su bele, a neke su crvene
najznačajnije su one koje na suncu daju odsjaj
tako nas prepoznaje naš čopor
kako rastem tako se moja pletenica plete
ponekad dobijem bebeću novoizraslu kosicu
podigne se ka vrhu kao da traži izvorište
bebeća kosica ka gore
pletenica u podzemlje
ja sam bezruka devojka
cela kao kostur koja se uči da nosi svoje strije
da vrati meso kostima
baba jaga me je stalno ljubila za laku noć
a onda sam u krevetu prestravljena od mraka
štedela svoje šibice
za onaj najteži čas -
kada gubim mladalačku lepotu i postajem
jedna žena sva od ožiljaka
pokušavam da od svojih hajduka saznam
kako se pravi melem protiv žaljenja
za vremenom koje prolazi
Нема коментара:
Постави коментар