1964, Pesme duše, Horhe Luis Borhes

Više nije magičan svet
Više nije magičan svet. Ostavili su te.
Više nećeš deliti jasan mesec
ni tihe vrtove. I odveć nema meseca
koji nije ogledalo prošlosti,

kristal samoće, sunce agonija.
Zbogom zajedničke ruke i hramovi
što ljubav je približavala. Danas samo imaš
odano pamćenje i puste dane.

Niko ne gubi (ponavljaš uzaludno)
sudbinu koju nema i koju nije imao
nikad, ali biti hrabar nije dovoljno

da bi se naučio umetnosti zaborava.
Jedan simbol, jedna ruža te razara
i može te ubiti jedna gitara.

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Neću biti srećan

Neću biti srećan. Možda nije važno.
Postoji toliko drugih stvari na svetu,
jedan bilo koji trenutak je dublji
i drukčiji od mora. Život je kratak

i iako su sati tako dugi,
neka tama nas vreba,
smrt, to drugo more, ta druga strela
što nas oslobađa sunca i meseca


i ljubavi. Blagoslov koji si mi dao
i koji si mi oteo mora da je obrisan;
i što je bilo sve mora da je ništa.

Jedino što mi preostaje radost je da budem tužan,
taj uzaludni običaj koji me podstiče,
Jug, izvesna vrata i neki kutak.

sapatnički, duboko u vama

u mraku

gde se pomno uči način

da lakše podneseš sutra –

sedite


čitate francuze

nazivate se albatrosom

i voltera

po kome se od svih tvojih tužnih kurvi najbolje kotiram


i dišeš joj kroz nozdrave

cedeći pomorandže

da ne precrkne od žeđi

već od tela; istine su, uzgred, nebitne


i ćutite


potreban mi je trinaesti mesec

i trista šezdeset sedmi dan

da vas raspoznam;

poezija nije dobar saputnik mladih onaničara,

budimo sapatnici – veži je

ni on nema pamćenje, potvrđujemo jedno drugom, smejući se

da recimo budeš srećan
i osmehneš se oblačeći golinu (ja bih da bezvremeno budeš obučen u golinu)
u recimo, Buenos Airesu
u čoveka koji prestaje,
koji zna da prestaje! da oplakuje sve
stvari i ljubav i
sve samoće

(a samoću samu?)

glađu, da opraštaš sebi
a gospođici koja ispod kaputa
nije imala ništa?

ništa!
za neki kreativniji san
bolji dom

rukata okata, grlata
čulom neutoljena, raštrkanih oblika
raštrkana, u strasti, požudi
ljubavi: neograničenog htenja

hodi otmeno,
neke stvari možeš uvežbati, vidiš!

vidiš! tango!

teret koga voliš
i tvoj je teret;
više ogledala možda nose pravije stvarnosti?

moraš krenuti, moram krenuti
moramo krenuti

ona nema pamćenje
gospođica skida kaput