lepota je odgovor
na slabu ljudsku prirodu
tek ponekad
muka nađe jedan put koji
nije kroz mene
tek ponekad
muka odluči da me napusti
tada nisam ni dobro ni loše
tada ne mislim i ne osećam
samo mi navire tiho znanje
da mi je lepo
da mi je lepo
tada ugledam lepotu u raščokljanom putu
asfaltu oronulom od žurbe
ugledam lepotu u kući koja se urušava
u slepoj ulici
u znaku na putu izbledelom od pogleda
u pijancu čije lice više niko ne vidi
i kada govori sve
u njegovim očima koje čeznu da budu sklopljene
u prosjaku koji je natovario svoj jorgan, jastuk na leđa
i zavaljen u jesen u parku na klupi
čita dnevne novine
ugledati lepotu u zemlji punoj stajskog đubriva
ugledati lepotu u plodu koji neće sazreti
koga će uhvatiti mraz
samo mi navire tiho znanje
da mi je lepo
da mi je lepo
i tada zasigurno znam
da će lepota spasiti svet
i tada zasigurno znam
i zašto
