stendalov sindrom (ogråtna tårar)

otišla sam u svet

i tamo je sve bilo toliko lepo i superiorno rupi

iz koje sam potekla

mogla je da me radraži gospodska haljina iz izloga

ili vitak kišobran u ručici stare bake

toliko da me razdraži da sam morala odatle da pobegnem


vratila sam se kući i odlučila da postanem

obućarka


nakon trideset godina

upoznala sam renata karamehića

pisao je stihove i slušao dilana

ispričao mi kako je i on imao

stendalov sindrom

i da je zbog njega odlučio da postane obućar


pošto sam pročitala hazarski rečnik

podelila sam utiske s njim:

ova knjiga je tako jebačka,

lavirint, ne mogu da izađem iz njega


renato me je uzeo za ruku i rekao:

pa kako izaći iz rečnika


tako moje suze ne izlaze iz mene

ja sam njima lavirint

koljaju kroz mene kao muka

zaglave se ovde-onde

pa me svaka tačka na telu boli

svaka tačka me na telu boli

i uči me kako

boli neisplakana suza














(telo nije znalo kako drukčije da izbaci iz sebe boli, pa je moralo da dobije STENDALOV SINDROM, da se nekako oslobodi od neisplakanih suza, pa je reklo svojem vlasniku: evo ti lepote, od nje je okej da se plače)