уторак, 15. октобар 2013.
biti izbezumljen, neprekidno
treba izmisliti druge reči od samoće
nade, ljubavi, sreće, večnosti
previše ih upotrebljavamo da bi bile stvarne, ljubavi
ili, trebalo bi samo izbrisati ih
treba zameniti ciljeve,
roditi se iznova, zeleti biti natčovečan, želeti
umeti s realnošću ili bar
želeti ne bežati iz realnosti
želeti ne zvati te ljubavlju
želeti zvati te neznamkojimimenom
jer sve je to više, ljubavi, nepojmljivo
ili možda previše pojmljivo
potrošeno, prerazbacano
treba
stvoriti neku drugu sliku o tebi
demetra, helena, eva, afrodita
sve je to prohujalo
prozujalo, suviše primetno
suviše su nas kreirali po šablonu
suviše je šablona, treba ih razbiti
trebalo bi naučiti ih razbiti
trebalo bi imati ideju
trebalo bi razbijati
bezobzirno
izmešati jug sever istok zapad
od istoka ima istočnije
zapada zapadnije
juga južnije
severa severnije
dna, još dublje
od čoveka mora imati čovečnije
od boga božanskije
sve nam je to uskraćeno
mi smo skraćena bića, ljubavi
ni u čemu više nismo neizmerni
izmislili su nas nauka, religija, umetnost
izmislili su nas ljudi
sami od svakog
izmišljeni
i govore da lutanje nije bespuće
ne verujem više ni u šta, ljubavi
tako bi trebalo živeti
u neverici
biti izbezumljen neprekidno
jer biti uman, koja je to kategorija?
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар