tužne ptice lete oko mene

džejni tomanek

 

tužne ptice lete oko mene, a kavezu je otvorena vratnica

tužne ptice lete oko mene, tmurno je i turobno

kao da je čitavu noć vrela kiša

kao da je deltu nemoguće poplaviti

zašto si onda ti ptico, poplavljena

tvoje perje razigrano, iscrpljeno je palo na zemlju

mokro,

preplavljena ptico, tvoje perje neće da se vrati tvojem krilu

otrgnuto meso tvojem krilu neće da se vrati

tvoja krila se ne šire

i zato kiša pada i pada i pada

čitava vaseljena plače

i moraće da poplavi deltu




ako je spasilac na putu

bog će srušiti sve drveće i zakrčiti put

ne sme biti spasa

možda je uništenje - spasonosno




a tebi ne preostaje ništa drugo, ptico

osim da zamišljaš let, zamišljaš let

i otkriješ to tajno mesto gde se srećno leti, ptico,

gde se srećno leti, gde su sahranili tvoje gnezdo

pa nemaš gde da odmaraš i sve nešto lutaš lutaš,

mrtva umorna




mora pasti kiša, mora pasti obilna kiša

mora dopreti do svih tvojih usahlih teritorija



mesta gde voda ne dopire

vrtoglavica

 

nekada sam bila nesrećna i usamljena

tuga je obavijala moje nazeblo telo

koje sam svlačila samo ako bi me neko milo

pogledao

tada bih žmurila jako

i ako bi me nešto teralo da otvorim oči

ja bih žmurila dublje

u tom žmurenju osetila bih zanos

vrtela bih se u krug namerno

i ne bih otvarala oči

onda bih odjednom zastala 

vrtelo bi mi se u glavi

a ja bih nastavljala da žmurim

da osetim vrtoglavicu, 

u tom mraku dok žmurim, dok mi se sve vrti

ponekad bih videla dugine boje

u tenucima dubokog očaja

pritiskala bih očne duplje jako

dok se te boje ne stvore

a kada bih otvorila oči sve što sam osećala

ostajalo bi u nekom prividnom zaboravu

ja bih trljala oči

polagano ih otvarala

kao da sam se tek probudila

nadajući da ću tako ugledati nešto drukčije

nešto što mi je promaklo u tom pejzažu

koji me je terao da žmurim

srce

magija je kad neko ne pokušava

da me odvuče od

poniranja u sebe
tu se grejem, tu kuca, srce
kad bih bila svoje srce
prepukla bih, zbog viktorije

ali

ja nisam svoje srce
moje srce je viktorija
ako bi prepuklo, prepuklo bi od
sebe

vrata i ključ

ti si ključ čija su vrata moja ili

ja sam ta vrata


srećom, na srpskom vrata su pluralia tantum

pa ih jedino tako možeš misliti

drago mi je što me možeš ipak misliti

kao nedeljivu množinu


(na švedskom vrata nisu pluralia tantum

ne usuđujem se misliti se na švedskom,

zablude budu rasparčane)


nerazgrađujuća, po kišnom danu idem

bez kišobrana,

imam svoje razloge; od ljudi koji se kaju najbolje se uči


mokra sam, gola od kože, plačem,

(ne! uopšteno, građanski shvatajući,

to je samo kiša po mom licu)


uveče ću nastaviti da

plačem, umirući kroz borhesov lavirint

sanjajući da sam njegov subjekat – čovek sazdan od

samoće i ljubavi što je u buenos airesu oplakao sve

stvari


(mesto gde oplakuješ bitno je mesto,

neka mesta shvataju čovekov

plač)


ostaće mi ujutru oštra granica

s nebom, skandinavsko sunce

zbog koga sam danas dobila sunčanicu,

granica sa norveškom na zapadu, munkova

melanholija

zbog koje opravdavam svoju severnjačku bol s juga


granica s univerzitetom na severu, i

ljubavnik

s kojim se više neću sresti,

granica s morem na istoku

koju nikad neću preći


nikada nisam naučila da plivam, jer se

plašim, ja sam

vodofob

(strahovi ojačavaju s godinama)


granice k jugu neprevazilazne su,

sve su slobode što mi je dao otac neba

uslovne


i to što sam vrata uslovna je sloboda

ti si ključ, jedini otvarač


izvesno te nema

žal za vranjost

nisam spavala mnogo sati
kad vidim lokaciju dardanä* smejem se
to je te(r)orija zavere
pijem pravu domaću kafu
zahvalna sam što imam dom
mislim na prijateljicu kurda na poslu
koja nema gde da se vrati četrdeset godina
mislim na buenos aires
mislim na to kako je svaki grad nekome u grudima
kako neko negde na svetu svraća u svoj grad
da se odmori
ali kako se odmoriti od lepote
nosim tatinu ispranu majicu
jer nemam drugi veš,
odlučila sam da ne nosim više svoj život
u koferu
mislim na prevaljeni put
i kako mi je jedan poznati čovek na moje
„ja sam varijacija na temu“
odgovorio sa „ti si tema“
moje kretanje tamo-vamo
od tačke x do tačke a
čini me predmetom mojih žudnji
uplašio me je jadran
nije jednostavan i zaista – plaši
jedna žena negde ne spava
jedna žena predstavlja život
onakvim kakvim ga
sanja
vranje buja, zeleni i spava
tu počinjem, tu se završavam
jedino se ovde osećam kao da nisam –

zatvor

klupa

u prokletoj tišini tik-tak tik-tak tik-tak

najusamljenija je klupa

jedan usamljenik završava smenu za 43 minuta

meri vreme koga briga

kad bi ona klupa eh znala koliko je usamljena

eh

ali ona ne zna

i zato nije usamljena

ja znam

i zato sam usamljena

kategatt

umetnost je odstraniti se od nametnutog
kad iskopaš mrak, otvorio si oči
polumesec je znak celovitog
i on je kompletan
pokaži mi svoju personu
šta vide zatvorene oči
kakvo je tvoje dno
šta vidis kad brojiš godine
vidiš broj, šta je vreme
kako bi voleo da umreš umiremo li ikad
imaš li sebe
kakav je tvoj hajvan
varijacija na tugu je isto što i varijacija na temu
čime popločavaš svoj put u raj
voliš li fever ray
znaš li da te, dok peva if i had a heart i would love you*,
voli
i da zato želi da čuvaš svoje prazne ulice za nju
zašto misliš da je sex and the cigarettes perverzan naziv
a ne njihova pesma addiction**
veruješ li u cilj šta je cilj
znaš li da imati ga znači promašiti život
a da je verovati u suprotno besmisleno
imaš li svoj
KATEGAT
kako vidiš svoje nadsvesno
imaš li kraj definiši kraj


voliš li moje bolesno zdravlje
koji je tvoj broj u dsm–u IV***
pst, svako ga ima
voliš li šot cigaretom


da li ti se sviđaju moja leđa

dok odlazim