srce

magija je kad neko ne pokušava

da me odvuče od

poniranja u sebe
tu se grejem, tu kuca, srce
kad bih bila svoje srce
prepukla bih, zbog viktorije

ali

ja nisam svoje srce
moje srce je viktorija
ako bi prepuklo, prepuklo bi od
sebe

vrata i ključ

ti si ključ čija su vrata moja ili

ja sam ta vrata


srećom, na srpskom vrata su pluralia tantum

pa ih jedino tako možeš misliti

drago mi je što me možeš ipak misliti

kao nedeljivu množinu


(na švedskom vrata nisu pluralia tantum

ne usuđujem se misliti se na švedskom,

zablude budu rasparčane)


nerazgrađujuća, po kišnom danu idem

bez kišobrana,

imam svoje razloge; od ljudi koji se kaju najbolje se uči


mokra sam, gola od kože, plačem,

(ne! uopšteno, građanski shvatajući,

to je samo kiša po mom licu)


uveče ću nastaviti da

plačem, umirući kroz borhesov lavirint

sanjajući da sam njegov subjekat – čovek sazdan od

samoće i ljubavi što je u buenos airesu oplakao sve

stvari


(mesto gde oplakuješ bitno je mesto,

neka mesta shvataju čovekov

plač)


ostaće mi ujutru oštra granica

s nebom, skandinavsko sunce

zbog koga sam danas dobila sunčanicu,

granica sa norveškom na zapadu, munkova

melanholija

zbog koje opravdavam svoju severnjačku bol s juga


granica s univerzitetom na severu, i

ljubavnik

s kojim se više neću sresti,

granica s morem na istoku

koju nikad neću preći


nikada nisam naučila da plivam, jer se

plašim, ja sam

vodofob

(strahovi ojačavaju s godinama)


granice k jugu neprevazilazne su,

sve su slobode što mi je dao otac neba

uslovne


i to što sam vrata uslovna je sloboda

ti si ključ, jedini otvarač


izvesno te nema

žal za vranjost

nisam spavala mnogo sati
kad vidim lokaciju dardanä* smejem se
to je te(r)orija zavere
pijem pravu domaću kafu
zahvalna sam što imam dom
mislim na prijateljicu kurda na poslu
koja nema gde da se vrati četrdeset godina
mislim na buenos aires
mislim na to kako je svaki grad nekome u grudima
kako neko negde na svetu svraća u svoj grad
da se odmori
ali kako se odmoriti od lepote
nosim tatinu ispranu majicu
jer nemam drugi veš,
odlučila sam da ne nosim više svoj život
u koferu
mislim na prevaljeni put
i kako mi je jedan poznati čovek na moje
„ja sam varijacija na temu“
odgovorio sa „ti si tema“
moje kretanje tamo-vamo
od tačke x do tačke a
čini me predmetom mojih žudnji
uplašio me je jadran
nije jednostavan i zaista – plaši
jedna žena negde ne spava
jedna žena predstavlja život
onakvim kakvim ga
sanja
vranje buja, zeleni i spava
tu počinjem, tu se završavam
jedino se ovde osećam kao da nisam –

zatvor

klupa

u prokletoj tišini tik-tak tik-tak tik-tak

najusamljenija je klupa

jedan usamljenik završava smenu za 43 minuta

meri vreme koga briga

kad bi ona klupa eh znala koliko je usamljena

eh

ali ona ne zna

i zato nije usamljena

ja znam

i zato sam usamljena

kategatt

umetnost je odstraniti se od nametnutog
kad iskopaš mrak, otvorio si oči
polumesec je znak celovitog
i on je kompletan
pokaži mi svoju personu
šta vide zatvorene oči
kakvo je tvoje dno
šta vidis kad brojiš godine
vidiš broj, šta je vreme
kako bi voleo da umreš umiremo li ikad
imaš li sebe
kakav je tvoj hajvan
varijacija na tugu je isto što i varijacija na temu
čime popločavaš svoj put u raj
voliš li fever ray
znaš li da te, dok peva if i had a heart i would love you*,
voli
i da zato želi da čuvaš svoje prazne ulice za nju
zašto misliš da je sex and the cigarettes perverzan naziv
a ne njihova pesma addiction**
veruješ li u cilj šta je cilj
znaš li da imati ga znači promašiti život
a da je verovati u suprotno besmisleno
imaš li svoj
KATEGAT
kako vidiš svoje nadsvesno
imaš li kraj definiši kraj


voliš li moje bolesno zdravlje
koji je tvoj broj u dsm–u IV***
pst, svako ga ima
voliš li šot cigaretom


da li ti se sviđaju moja leđa

dok odlazim

ništa

viktorija, šta radiš?
-evo kući, sad dođo' i ništa.
(selim se iz kuće u kuću. našla sam neke čudne nalepnice i lepim ih po kući. slušam rundeka i ne verujem još da koncert me nije izmestio. čitam n1 vesti.
*
*
*
ribam kupatilo.
sklapam veš.
otvorila sam staropramen.
zapalila sam cigaru.
razmišljam kako da zavolim svoju sudbinu seljenja
i zašto mi deda kaže da je bolje da putujem punih kofera vranje stockholm
nego li da sedim u prevalác i da mi najverniji saputnik budu prazni džepovi
razmišljam da l sam viktorija il pseudonim.
razmišljam zašto mi se tolko sviđa la grange od zz top-a
zašto sam prestala da čitam knjige
i zašto me ništa ne osvaja
razmišljam zašto se to tolstoju desilo sa 50
a meni u još u ranim dvadesetim
razmišljam zašto je mehanizam sveta obrnuto proporcionalan prostodušnosti ljudi
zamišljam kako stefan maše severini
kad ona mahne u kameru
zašto je neko drvo a neko list, pa lebdi
razmišljam zašto se nekima stvari samo dese
a ja se oblačim u sizifa
zašto srbija nije država nego samo teritorija
zašto mi svaki dan daje razlog da nestanE
zašto su kroz prevalac sagradili autoput
i nema više vinograda
da li je tata budan ili da ga probudim i
da plačem na skajpu
razmišljam kako je skajp velika glupost
razmišljam kolko je bitno pomiriti se
i kako neću da se mirim
razmišljam kolko sanjam da sam sretna
i koliko nisam
razmišljam kako mama predivno slika maslačke
kako pufkaju
i kolko je suncokret važan motiv na njenim slikama
kolko je tata dobro svirao plimu kad sam bila mala
i kolko je se sad ne seća
kolko mi je dobro kad odem u knjižaru stošić i slušam "destruktiv blues" u sred leskovca
na švedskom i prekorevam ih što mi nisu prodali žustine
da vidim da li sam još jedna žena koja raskrštava sa šablonima
razmišljam koliko nisam
razmišljam kolko sam povredila babu i dedu što nisam večerala s njima još jednom pre no li me strah od života bez njih
opet pojede
razmišljam kako pomahnitalo zaključavam vrata
i kako je milan kundera veliki lažov
a fredrik begbede car
razmišljam da se spakujem opet i odem u kotor
ili u lidingö gde mi je srce zaista kucalo
i kako znam da neću to da uradim
jer je veza vranje naspram bilokud
žalosna
u stvari kako prosto - neću to da uradim
i da to ne zavisi od ikakvih veza
razmišljam kako da prestanem da slušam elizabet vulridž grant i u istom trenu je pustam
da se podsetim da moje tuge imaju
sestru
razmišljam kako sam za ančiki rekla da su moj dom
i kako sam zaključila da je ljubav mog života iz prevalác
kako sam u stanju da dok ne napišem pesmu
popušim celu paklu idući iz sobe u sobu
i kako po paklu imam u svakom PAKLU ovog lavirinta
od kuće
kolko volim da pušim i kolko je veza između cigare i usana
-delikatna
razmišljam kako jedva čekam da nestanem
i kako bi to zaista bila velika šteta
razmišljam kolko je epitaf "obrati pažnju na poslednju stvar i legni tu kraj mene"
kraljevski
i kolko je imati s kim da živiš bitnije od toga
da li pobednik stoji sam
razmišljam kako je nebo mnogo daleko kad se gleda
s ravnice a blizu ako se popneš na planinu
i kako mi je baba rekla da se to samo tako čini
da je nebo neuhvatljivo
i da misli treba da nam budu tamo gde nam je glava
razmišljam ima li ova drama krajnji čin
i zašto ne)
- ali eto, dođo kući i ništa

ipak idem dalje

srce nepobitno čujem kako kuca - kla klap kla klap
sanjam da prestanem da ga čujem --------------
namerno zaboravljam
što više zaboravljam
više se sećam
uvek svoja, ali zgrožena od besmisla
ipak idem dalje
otvara mi se stalno neki put