Zataškana

sve što mogu da budem
već sam sama sebi


odaljena
u ništavnosti svega datog
u ništavnosti svega zadatog
u ludilu
opstanku
gde mi se i reči prepiru


potiru


nema nijedne istine
koju bih mogla otkriti
jer ne postoji ni jedna ista
teškosrž
izgubljena u sebi
ne plačem
samo oplakujem


detinjstvo


iz kog sam jos u stomaku
izašla


ne pitajte me o meni
svi odgovori su davno nestali


utapam svoju tugu
gde joj nije mesto
jer svog mesta nemam


izvinite me
mene odavno nema


živim ostatke svoje
žute i ustajale


neću ni reč zabune
jer je sve zabuna


postaću jasna
kad mi jasno obrazlože moju nesreću


ne znam hoćemo li se uskoro sresti


svi moji i naši susreti su se završili jos u prvoj pesmi
koju sam izgubila


dobro veče želim
rekvijemu mocartovom
što me je jedini primio u svoje skute


večeras odmaram sebe
od sebe


vidimo se u paklu
drage moje zablude

Pesma što pati

Mutno

Iz sivila

Što besno nagriza kožu

I otvara beznađe

Izrasta korenje

Slabosti

Nepredvidivih ideja

Što drhtavo stoje u ćošku kruga

Koji neprestano podseća

Na nešto što ne postoji

I ne može biti

A odrasta s njom

U njoj

Van

Želeći je

A ne poznajući

Tačka

Umazana krvlju

Prljavo uzdiše

I pretvara se u rupu

Jednaku njoj

Praznoj i iščašenoj

Trenutna

Svaki momenat je dalek

Razgovara prstima

Ljubi smislom

Beži snovima

Budi se težnjom

Leže modro

Silom pobede

Trči u sunovrat

Želeći nazad svoj pogled

Iako prazan

*Ova pesma je inače imala i muzičku izvedbu, međutim, kompozitor je naprasno nestao iz mog života, tako da trenutno ostajemo bez zvukova.
Imamo samo njene naznake tona.

Pesma u raskoraku*

Izmaglica hoda

Biciklista leti

Hobotnice koračaju

Suton osmeha zaslepljuje

Mirisi tonu

Gitare ćute

Trgovi plaču

Nauka sneva

Ljudi laju

Usamljeni psi odlaze

Čekajući konje

Mačke

Lisice

Piliće

Zečeve

Zahvaljujući Bogu što su slepi

Tamo gde statue nisu


*drugonagrađena pesma na konkursu ''Borina nedelja'' 2010.godine