volim mrtvo vreme
jer sam puna života: osvaja me sivilo neba
tamni oblak
koji se nadvija nad svetom
a ne baca senku jer sunca nema
vasiona nas spašava svaki dan
mi smo njena mila čeda
ugledala sam mesec kao mrlju
beli se i putuje: kad se u krater njegov zagledam
zagleda se krater u mene
šta li vidi, vidi li
čoveka koji zalogaj hleba troši na skupe haljine
da ulepša nesrećno telo, zaspale oči
srce koje misli i ne oseća ništa
ugledala sam mesec kao mrlju
nema sunca nema senke
mogu bezbrižno da hodam
vetar mi se jedva probija kroz vlasi kose
ohladi me katkad
da se ne zaljubim naivna u ovaj mir jer
rat je na sve strane
Нема коментара:
Постави коментар